Zapaljenska oboljenja disajnih puteva kod dece predškolskog uzrasta

Zapaljenja disajnih puteva u dečijim kolektivima

Bez obzira na stepen ekonomskog razvoja određenog društva, boravak u dečijim kolektivima je sigurno povezan sa povećanom učestalosti infektivnih bolesti. A kako bi se uspostavio nadzor nad tim bolestima, koje su univerzalna pojava, valja upoznati njihove osnovne uzročnike. U našoj zemlji se beleži povećana učestalost akutnih respiratornih infekcija (virusnih i bakterijskih), a u pojedinim sredinama i u određenim razdobljima teškoće stvaraju i crevne infektivne bolesti, kožne infekcije, kao i intestinalne parazitarne bolesti. Akutne respiratorne bolesti vodeći su problem u predškolskim ustanovama, kako kod nas tako i u svetu, pa im treba posvetiti posebnu pažnju. Nakon što dete krene u predškolsku ustanovu, uobičajeno se javljaju gotovo neprekidno curenje iz nosa i kašalj. Sekret može biti vodenast ili gust – bistar ili obojen. Kašalj je obično produktivan (vlažan) i javlja se zbog ceđenja sekreta niz zadnji zid ždrela u dušnik i bronhije. Uz gornje disajne puteve, infekcija delimično zahvata i sluznicu dušnika i bronhija. Opšte stanje deteta uglavnom je dobro, nema povišenu temperaturu, a nisu previše poremećeni ni san ni ishrana. U toj fazi bolesti reč je o bakterijskoj infekciji gornjih disajnih puteva, a u brisu nosa ili ždrela mogu se pronaći sledeće bakterije: hemofilus influence (Haemophilus influenzae), pneumokok (Streptococcus pneumoniae), branhamela kataralis (Branchamella catarrhalis) i zlatni stafilokok (Staphylococcus aureus). One se javljaju zbog nedostataka specifičnih antitela, koja nas brane od bakterija koje imaju kapsulu. Naime, još nezreo imunološki sistem ne stvara dovoljnu količinu antitela koja deluju tako što se vezuju na omotač bakterije i razore je. Prosečno se tek nakon pete godine života stvara dovoljna količina antitela koji mogu pružiti zaštitu. I upravo je to razlog zašto su sva mlađa predškolska deca osetljiva na te bakterije, koje su neizbežne u kolektivima u kojima boravi veći broj dece istog uzrasta.

Još pre desetak godina pedijatri su redovno preporučivali uzimanje briseva i propisivali antibiotsku terapiju kako bi izlečili bolesnu decu i sprečili širenje zaraze. No, vremenom se takva strategija pokazala neuspešnom. Naime, ubrzo nakon završetka antibiotske terapije dete se u kolektivu ponovo zarazi, pa se došlo do zaključka da, bez obzira na učestalo uzimanje antibiotika, izostaje očekivani rezultat. Ne samo da je dokazana nedelotvornost takvog pristupa, nego su zabeležene i potencijalno opasne i štetne posledice. Uz to što deluju na bakterije koje uzrokuju zapaljenja disajnih puteva, antibiotici, naime, remete bakterijsku floru u crevima. U poslednje vreme raste svest o važnosti normalne bakterijske flore creva u razvoju imunog sistema i potencijalnoj ulozi u nastanku alergijskih i autoimunih bolesti. Učestalim izlaganjem antibioticima pojedine bakterije, pak, postaju otporne na njihovo delovanje. Tu se posebno ističe pneumokok, koji vrlo brzo postaje otporan na sve antibiotike. Dogodi li se teže zapaljenje uzrokovano takvim sojem (gnojno zapaljenje uha, zapaljenje pluća, zapaljenje moždanih ovojnica ili sepsa), adekvatno lečenje postaje nemoguće. Za lečenje gnojnih upala nosne šupljine u praksi se često koriste antibiotske kapi za nos. Iskustvo je, pak, dokazalo da na taj način nije moguće izlečiti gnojno zapaljenje sluznice nosa i susednih šupljina (sinusa). Kapi jednostavno ne dopiru u sve delove nosne šupljine i najčešće samo skliznu po dnu nosne šupljine ka ždrelu. To je idealna situacija za nastanak rezistencije (otpornosti) bakterija na antibiotike. Još je gore u slučaju da se koristi kombinacija kortikosteroida i antibiotika u obliku kapi za nos. Naime, većinu ukapanog sadržaja dete proguta (slije se u grlo ), pa se može očekivati i sistemsko delovanje kortikosteroida (smanjenje otpornosti na infekciju).

Branhamela i zlatni stafilokok veoma retko uzrokuju teže infekcije disajnih puteva i nije ih potrebno lečiti. Kad je reč o hemofilusu i pneumokoku, treba znati da među tim bakterijama postoje opasniji (agresivniji) sojevi koji mnogo češće izazivaju komplikacije kod dece ( zapaljenje uha, zapaljenje pluća, sepsu i sl.). Protiv agresivnih sojeva hemofilusa (tzv. tip B sojevi) sva se deca vakcinišu već u drugom mesecu života i do 18 meseci starosti prime četiri doze vakcine. Otkako je ta mera uvedena u Hrvatskoj, nije bilo smrtonosnih infekcija uzrokovanih tim tipovima hemofilusa influence. I među pneumokokima postoje agresivni sojevi. Kod nas još nije u redovnom kalendaru vakcinacije vakcina protiv sedam najagresivnijih sojeva koje se primenjuje po istom rasporedu kao i vakcina protiv hemofilusa influence tipa B (Hib). Za nešto stariju decu (nakon dve godine starosti) delotvorna je vakcina koja štiti protiv 23 soja pneumokoka. Primenjuje se samo u jednoj dozi i znatno je jeftinija od vakcine koja se daje u periodu odojčeta. Postoje i vakcine u obliku kapi ili praha. Ona sadrže razmrvljene bakterije i tako podstiču stvaranje antitela. Problem je što je njihova delotvornost znatno manja od vakcina koja se primenjuju u obliku injekcija, a povoljan učinak može se očekivati tek kod trogodišnjaka (do tog uzrasta ne dovode do stvaranja dovoljnih količina antitela).

Postavlja se pitanje – kako smanjiti učestalost i težinu zapaljenja disajnih puteva? Pre svega treba osigurati optimalne uslove kako bi prirodni mehanizmi odbrane bili što efikasniji. Optimalna ishrana (zdrava i raznovrsna), fizička aktivnost i boravak na svežem vazduhu svakako će doprineti boljoj kontroli infekcije. Uz to, treba redovno odstranjivati gnojni sekret iz nosa (ispiranjem nosa fiziološkim rastvorom i aspiracijom istog). Katkad je korisno primeniti 2% rastvor kuhinjske soli umesto fiziološkog rastvora (0,9%). Dve kašičice od 5 ml napunjene kuhinjskom (ili morskom) soli treba rastvoriti u 0,5 l vode. Prokuvavanje nije potrebno. Taj rastvor će usporiti razmnožavanje bakterija i omogućiti organizmu uspešniji nadzor nad infekcijom. Kod dece sa alergijskim rinitisom (kijavicom) tegobe će biti manje izražene.

Uz tegobe sa dugotrajnim curenjem nosa i kašljanjem, deca u predškolskoj ustanovi dva-tri puta mesečno dobiju povišenu telesnu temperaturu. Najčešće je reč o različitim virusnim infekcijama koje „prolaze“ kroz kolektiv svakih sedam do deset dana. Upravo je to razlog zašto kod dece koja pohađaju kolektiv najčešće susrećemo tzv. mešane infekcije (virusne i bakterijske). U tom slučaju dete svakako treba odvesti pedijatru koji će proceniti je li povišena temperatura uzrokovana virusom ili je bakterijska infekcija izmakla nadzoru i proširila se (npr. na uho ili bronhije). Ako je posredi širenje infekcije, najčešće treba započeti antibiotsku terapiju.

Rani polazak u jaslice povezan je sa znatno češćim oboljevanjem dece (u proseku i do tri puta mesečno). Tek nakon treće godine boravka u kolektivu učestalost oboljevanja pada na nivo učestalosti obolevanja dece koja ne pohađaju kolektiv. Nakon što trogodišnje dete prvi put krene u vrtić, izloženo je jednoj do dve epizode zapaljenja disajnih puteva godišnje, a nakon dve godine učestalost opada na nivo dece koja ne pohađaju kolektiv. Deca koja imaju starijeg brata i sestru koji pohađaju vrtić bivaju imunizovana kod kuće, pa kad dođe vreme za njihov polazak u vrtić, ređe oboljevaju i ranije razviju otpornost prema uzročnicima koji izazivaju zapaljenje disajnih puteva.

Zapaljenja disajnih puteva češće se javljaju u gradovima, što se povezuje s većom koncentracijom dece, većim stepenom zagađenosti vazduha i prosečno dužim boravkom u zatvorenim prostorima. Uz to, deca izložena pasivnom pušenju imaju dva-tri puta veću učestalost zapaljenja disajnih puteva. Posebno su pogođena deca koja imaju alergijski bronhitis jer je njihova sluznica zbog alergije manje otporna na nepovoljne činioce iz okoline (dim, infekcije).

Učestalost oboljevanja od zapaljenja disajnih puteva ne smanjuje se ako dete tokom dana boravi kraće u vrtiću. Dakle, i deca koja se odvedu u igraonicu na samo sat-dva jednako će često oboljevati kao i ona koja su u celodnevnom programu. Jedino u slučaju upala srednjeg uha duži boravak u vrtiću ima za posledicu veću učestalost, verovatno zato što se duže ne čisti nosna šupljina, što dovodi do nastanka zapaljenja uha.

Kako sprečiti bolesti disajnih puteva?

Poznato je da su najzdravija deca ona koja se po ceo dan igraju napolju. U čemu je tajna njihovog zdravlja?

Treba obezbediti svež i vlažan vazduh

Bolesti disajnih puteva najčešće su u jesen i zimu. Tada deca uglavnom borave u zatvorenim, zagrejanim prostorijama. Sluznica disajnih puteva luči sluz u kojoj se nalaze zaštitna antitela. Nakon što na sluznicu dospe bakterija, na nju se vezuju antitela i uništavaju je. Na sluznici se, uronjene u sluzi, nalaze treplje koje je čiste gurajući sekret prema ustima. Pri prekomernom grejanju suv vazduh isušuje sluznicu disajnih puteva: sluz se zgusne, nema antitela, treplje (koje imaju ulogu čistača sluznice) se slepe – čišćenje sluznice prestaje i ona postaje suva i ranjiva. Izlaskom na svež i hladan vazduh sluznica reaguje i počinje pojačano da luči sekret (deci curi nos kad je zima, suze oči). Time se pojačava efekat čišćenja. Uz to, deca se na otvorenom više kreću. Disanje i strujanje vazduha u disajnim putevima je brže pa se bolje odstranjuju štetne čestice sa sluznice disajnih puteva.

Treba se kretati

Uz probleme koje izaziva suv i topao vazduh, boravak u zatvorenom prostoru ima za posledicu i smanjenu fizičku aktivnost. Kretanjem (trčanje, rad) se ubrzava disanje, strujanje vazduha postaje višestruko brže, a time i čišćenje disajnih puteva. Istraživanja su pokazala i da umerena fizičke aktivnost podstiče bolji rad imunog sistema.

Čistoća

Treba imati na umu da se većina zapaljenja disajnih puteva prenosi rukama! Najopasnije je ući u prostoriju u kojoj boravi osoba koja pati od prehlade. Higijenske navike vrlo su važan činitelj u nastajanju infektivnih bolesti u dečijim kolektivima. Ređe pranje ruku (deteta ili staratelja) nakon brisanja nosa, menjanja pelena, pre hranjenja ili spremanja obroka statistički je značajno povezano sa povećanom učestalosti respiratornih bolesti. Jednaka povezanost sa akutnim zapaljenjima disajnih puteva postoji i pri upotrebi zajedničkog peškira (umesto papirnih ubrusa) kao i ređeg pranja posteljine – čaršava (manje od jednom nedeljno). Savetuje se da svako dete ima svoju posteljinu koja se nakon spavanja slaže tako da površina koja je bila u kontaktu sa detetom bude okrenuta prema unutra. Na taj način nema kontakta i mogućeg prenosa bakterija sa jedne posteljine na drugu.

Kašalj

Kašalj je prirodni način odstranjivanja uzročnika koji iritiraju sluznicu disajnih puteva. Nekoliko je tipova kašlja koje možemo lako razlikovati i prema tome odrediti dalje postupke:

  • povremeno produktivno zakašljavanje – kratkotrajni kašalj uz vlažno krkljanje u grudima ili grlu

To je najčešći tip kašlja kod dece kojoj curi nos. Najčešće je uzrokovan iritacijom sluznice usled zapaljenja, ali i slivanjem sekreta iz nosa u ždrelo i dušnik. Najčešće je opšte stanje deteta dobro. Savetuje se čišćenje nosa i spavanje sa uzdignutim uzglavljem.

  • učestali napadi suvog kašlja, dete pocrveni u licu, ne može doći do vazduha, ne čuju se krkljanje ili se u kašlju čuju zvižduci

Kad se javi zapaljenje sluznice bronhija, dolazi do njenog oticanja i sužavanja malih ogranaka bronha. Tada je i u naporu (i kod kašlja) znatno otežan brz protok vazduha i iskašljavanje sekreta. Kašalj se pojačava kad je dete u ležećem položaju. Opšte stanje može biti teško poremećeno, san isprekidan, hranjenje otežano (apetit slab, povraćanje u kašlju). To je slika koja svakako zahteva pregled pedijatra. Ne retko, u želji da pomognu detetu, roditelji posegnu za nekim sirupom koji se nalaze u slobodnoj prodaji. Međutim, potreban je oprez jer uzimanje sirupa koji podstiče stvaranje sekreta može pogoršati kašalj s obzirom na to da se nakupljeni sekret ne može iskašljati i ostaje zarobljen u plućima. Najvažnije je pojačano uzimanje tečnosti, čime se osigurava bolje vlaženje sluznice, i eventualno biljnog sirupa koji blago vlaži sluznicu i širi disajne puteve (ogranke bronhija).

Nekoliko reči o streptokoknim zapaljenjima ždrela

Deca često oboljevaju od gnojne angine i šarlaha. Uzročnik je bakterija beta hemolitički streptokok grupe A. Pre desetak godina te su bolesti bile povezane s reumatskom groznicom, koja se javljala kao komplikacija streptokokne bolesti. Pronalaskom antibiotika i unapređenjem zdravstvene zaštite praktično su iščezle navedene komplikacije. Čini se da je i sama bakterija promenila svoje karakteristike, što je takođe doprinelo potpunom nestanku navedenih komplikacija, koje su po pravilu bile vrlo teške (upala zglobova, srca, mozga i dr.). Stoga se nekad, nakon svake preležane infekcije redovno uzimao kontrolni bris ždrela, sedimentacija, krvna slika i EKG. Danas je pristup znatno promenjen. Svako zapaljenje praćeno simptomima bolesti leči se antibiotikom.

Smatra se da već nakon 48 sati od početka terapije bolesnik više nije zarazan. Kontrolni bris ždrela treba raditi samo u slučajevima ponovnih infekcija ili većeg broja obolelih u kolektivu. Naime, svaka streptokokna bolest mora se prijaviti odgovarajućoj epidemiološkoj službi. Kad se ispune određeni uslovi (broj obolelih), u kolektiv dolazi epidemiološki tim i prema tačno definisanim pravilima, sprovodi protiv epidemiološke mere. Najčešće se i deci i zaposlenima uzimaju brisevi ždrela. Na osnovu dobijenih nalaza odlučuje se hoće li terapiju dobijati samo deca sa pozitivnim nalazom brisa ili će antibiotik preventivno popiti sva deca u kolektivu. Međutim, ostao je strah od infekcije ovom bakterijom, pa osoblje vrtića ponekad upućuje decu na kontrolno vađenje brisa ždrela. Takav pokušaj osuđen je, čak, na neuspeh jer se samo istovremenim vođenjem cele grupe ugrožene dece mogu sprovesti adekvatne protiv epidemiološke mere. Jednostavnije rečeno, jedno dete će doći lekaru danas, nalaz brisa će za tri dana biti uredan, ali je u međuvremenu mogao dobiti bakteriju od deteta kojem će se bolest dijagnostikovati tek dan ili dva kasnije. Stoga zdravstveno osoblje u vrtićima treba prisno da sarađuje sa odgovarajućom epidemiološkom službom. Preporučuje se da dete pre uzimanja brisa ne pere zube jer zubna pasta može ubiti bakterije sa površine sluznice i one neće narasti u laboratoriji. Nekad se u brisu ždrela pronađe streptokok, a da nema znakova bolesti (dete je dobro, nema zapaljenja ždrela). Tada govorimo o kliconoštvu. Ono se po pravilu ne leči, a dete može u kolektiv jer se ne smatra zaraznim.

I na kraju jedan savet. Deca koja se leče od streptokokne infekcije trebala bi nakon pet dana uzimanja antibiotika promeniti četkicu za zube. U suprotnom, postoji velika verovatnoća da će nakon prestanka terapije na četkici eventualno zaostala bakterija ponovno pronaći svoj put do detetovog ždrela.

Subglotični laringitis

Što je subglotični laringitis?

Reč je o skupu simptoma koji su najčešće uzrokovani virusnom infekcijom sluznice glasnih žica i dušnika. Kao posledica zapaljenja nastaje otok sluznice i suženje disajnog puta. Javlja se promuklost, a prolaskom vazduha kroz suženi deo izazivaju se vibracije okolnih struktura koje se čuju kao grubo “struganje” prilikom disanja, kašljanja ili plakanja.

Najčešće se javlja u jesen i u proleće.
Nakon što je dete mirno zaspalo, budi se prestrašeno, promuklo kašlje i bori se za vazduh.
Najčešće nema temperaturu ili mu je telesna temperatura samo blago povišena.

Kako pomoći detetu sa subglotičnim laringitisom?

Ostanite smireni, vaša mirnoća pomoći će detetu. Strah će, naprotiv, dodatno uznemiriti dete i pogoršati njegovo opšte stanje.

  • Govorite detetu polagano i smireno.
  • Postavite ga u udoban položaj, sa uzvišenim gornjim delom tela (preporučujemo da vam sedi u krilu).
  • Odnesite dete na 20–30 minuta u zamagljenu prostoriju (kupatilo u kojem ste pustili vrući tuš, kuhinju u kojoj vri voda ili kamilica) i zatvorite vrata. Ako u sobi imate ovlaživač vazduha, uključite ga.
  • Obucite dete i iznesite ga na svež vazduh 30–60 minuta.
  • Dajte mu ne previšehladne napitke.
  • Razapnite iznad krevetića vlažni čaršav, podignite uzglavlje. Ako posedujete ovlaživač, postavite ga ispod čaršava.
  • Ako je nos neprohodan, očistite ga fiziološkim rastvorom i ukapajte kapi za nos.
  • Ako dete ima visoku temperaturu, dajte mu paracetamol. Acetilsalicilnu kiselinu (Aspirin, Andol) treba izbegavati.
  • Ograničite fizičku aktivnost deteta.
  • Osim lekova za snižavanje temperature, nemojte davati nikakve druge lekove bez saveta lekara.

Plač deteta dobar je znak. Dete koje plače može disati!

Kada treba zatražiti lekarsku pomoć?

  • U slučaju da dete otežano diše i tokom mirovanja.
  • Dete “se bori”za vazduh (podignuta brada, otvorena usta, raširene nozdrvee, izraženo korišćenje mišića vrata, grudi i stomaka pri disanju).
  • Jako je nemirno i pokušava pronaći položaj u kojem bi mu bilo lakše disati.
  • Ne plače i odbija proizvesti bilo kakav zvuk.
  • Boja kože deteta je bleda ili plavkasta.
  • Žali se na jak bol u grlu (odbija progutati gutljaj tečnosti, bolno “tištanje” u grlu).
  • Ne može držati glavu nagnutu napred na grudima.
  • Ima temperaturu višu od 38,5°C.
  • U slučaju da je detetu puls ubrzan (više od 160 otkucaja u minuti).
  • Ako izgubi svest.
  • Ako izgleda vrlo bolesno, bez obzira na problem koje pri disanju ima.
  • Ako ste kao roditelj jako uplašeni.

Treći krajnik – Adenoidne vegetacije

Šta je to?

Na krovu nosnog ždrela kod svakog se deteta već od rođenja razvija tvorevina načinjena od limfnog tkiva koju nazivamo faringealnom tonzilom (ili trećim krajnikom). Veliki broj uzročnika zapaljenja ulazi u organizam preko nosa, što dovodi do bujanja trećeg krajnika. Kod neke dece, ponekad i zbog nasledne sklonosti, može doći do preteranog uvećanja tog tkiva i tada govorimo o adenoidnim vegetacijama, a nekad se javlja i hronično zapaljenje.

Koje smetnje može imati dete?

1. Otežano i čujno disanje, disanje na usta.

Kada posumnjati da je otežano disanje na nos uzrokovano adenoidnim vegetacijama?

Otežano disanje i onda kad dete nije prehlađeno i kad nema sekrecije iz nosa, otvorena usta tokom fizičke aktivnosti, čujno i šumno disanje noću, svakako zahtevaju odlazak kod lekara. Ponekad se javljaju i nepravilnosti u ritmu disanja. Neka deca noću imaju otvorena usta, iako dišu na nos, što se jednostavno može proveriti malim ogledalcem.

2. Zapaljenje srednjeg uha i nagluvost

Zapaljenja srednjeg uha vrlo su česta u detinjstvu. Važno je znati da svako zapaljenje uha prati i nagluvost različitog stepena. Zbog toga roditeljima dece koja imaju česta zapaljenja uha preporučujemo da obrate pažnju na sluh deteta. Čest uzrok zapaljenja srednjeg uha je bolestan treći krajnik.

3. Promene u glasu i poremećaji u razvoju govora

Adenoidne vegetacije smanjuju i menjaju rezonantni prostor u kojem se stvara glas, pa zbog toga govor može poprimiti nosni prizvuk. U slučaju da su kod deteta do treće godine života prisutne duže, značajne smetnje sluha, moguće su i smetnje u razvoju govora. Neki stručnjaci povezuju ranije smetnje sa sluhom sa kasnijim smetnjama u čitanju i pisanju.

Kakvo je lečenje potrebno?

Ako je treći krajnik veliki ili ako postoje pouzdani znaci hroničnog zapaljenja a smetnje koje dete ima su značajne i dugotrajne, neophodna je operacija – tzv. adenotomija (odstranjenje trećeg krajnika).
Operacija se često može odgoditi ili čak izbeći pravilnim konzervativnim lečenjem. Sluzavi sekret koji se ponekad zadržava u zadnjem delu nosa ili u nosnom ždrelu nemoguće je odstraniti i kod deteta koje zna izduvati nos, već se može razrediti i “pogurati”, tako da ga ispljune ili proguta. To se najbolje ostvaruje ušpricavanjem fiziološkog rastvora (0,9% NaCl) u nos ili spreja sa izotoničnim rastvorom koji se može kupiti u apoteci.
Specijalista će odlučiti kad i koliko dugo lečiti dete konzervativno, a kada je neophodna operativna terapija.

Zaključak

Svako dete ima treći krajnik, koji se počinje razvijati ubrzo nakon rođenja. Kod neke dece zbog veličine ili hroničnog zapaljenja može se javiti niz smetnji. Lečenje treba sprovesti i konzervativno, a odluku o operativnom lečenju treba prepustiti specijalisti otorinolaringologu.

Zapaljenje srednjeg uha i sekretorna upala uha

Šta je to?

Smatra se da svako treće dete do treće godine života preboli najmanje tri zapaljenja uha, odnosno većina dece preboli barem jedno zapaljenje uha u prvoj godini života. U pravilu su povezana sa nosnim smetnjama (prehlada, sekrecija iz nosa, otežano disanje na nos).


Postoje dva oblika zapaljenja srednjeg uha, koja mogu zahvatiti ili samo jedno ili oba uha:

  • akutno zapaljenje (otitis media acuta) – znaci su bol i povišena temperatura, dete je plačljivo i nervozno, nemirno spava, a česte su i stomačne tegobe. U srednjem uhu postoji tečnost, a ako bubna opna pukne, pojavljuje se i sekrecija iz uha
  • sekretorno zapaljenje (otitis media secretoria) –u šupljini srednjeg uha postoji tečni sadržaj različite gustine koji nije upaljen (stoga obično izostanu bol i opšti znakovi bolesti)

Kako smanjiti učestalost upala uha?

  • perite svoje i detetove ruke uviek nakon izduvavanja nosa
  • koristite jednokratne peškire ili ubruse
  • povremeno, a redovno uveče, isperite nosić fiziološkim rastvorom u poluležećem položaju, pa i onda kad je dete zdravo
  • ako je ikako moguće, dojite dete barem četiri ili šest meseci
  • pri hranjenju ili pijenju iz bočice uspravite dete – ne ostavljajte ga s bočicom u krevetu u ležećem položaju
  • dokazano je da boravak u zadimljenim prostorijama povećava učestalost zapaljenja uha
  • pokušajte dete smestiti u manju grupu dece

Povišena telesna temperatura

Kada meriti temperaturu?

Uvek kad vam se dete čini toplim, kad je mirnije, plačljivo, slabijeg apetita ili kad postoje drugi znaci bolesti (povraćanje, proliv, kašalj, osip ili drugo) treba izmeriti telesnu temperaturu. Određivanje temperature samo opipavanjem tela deteta vrlo je nesigurno! Primera radi, deca sa visokim temperaturama imaju hladne ekstremitete ( ruke i noge ) i čelo zbog zakazivanja centra za regulisanje temperature. Visoke temperature mogu dovesti do neželjenih posledica kao što su dehidracija (tokom povišene temperature potreba za tečnošću je povećana za dva-tri puta). Najbolji znak manjka tečnosti je suvoća usana i jezika, koji postaje bled.

Kako meriti temperaturu?

Kod dece do godine dana preporučuje se merenje temperature rektalno (u guzi) stavljanjem užeg dela toplomera (gdje se nalazi živa) oko 2 cm u otvor debelog creva. Toplomer se drži dokle god živa raste (obično dva-tri minuta). Kod veće dece uži kraj toplomera stavlja se u središte pazuha, koje smo prethodno posušili, a potom se nadlaktica prisloni uz telo. Merenje traje 10 minuta. Normalna temperatura merena rektalno je oko 37,50 C, a pod rukom do 370 C.

Kada i kako snižavati povišenu telesnu temperaturu

Povišena temperatura jedan je od prirodnih načina odbrane organizma protiv uzročnika infekcije. Stoga se preporučuje snižavanje tek kad poraste iznad 380 C pod pazuhom, odnosno 38,50 C rektalno. Tačnije, savremene preporuke su snižavati temperaturu kad dete pokazuje znake klonulosti i promenu raspoloženja. Tako detetu koje veselo trčkara i ima 390 C nije nužno dati lek, a treba ga dati umornom i plačljivom detetu sa tek neznatno povišenom temperaturom.

Temperatura se može snižavati lekovima i hlađenjem. Od lekova su najpogodniji i najmanje štetni paracetamol (u obliku sirupa ili čepića) i ibuprofen, pri čemu se treba strogo pridržavati uputstva o količinama koje se mogu dati. Ako se primeti da dete ima visoku temperaturu, treba ga odmah raskomotiti od odeće i dati mu lek za snižavanje temperature.

Prostorija u kojoj dete boravi treba biti rashlađena i treba ga što laganije obući kako bi se omogućilo postepeno odavanje telesne temperature u okolinu. Nakon davanja leka za snižavanje temperature, preporučuje se da pričekate dvadesetak minuta pre nego što dete počnete hladiti tuširanjem ili kupanjem u kadici. U tom će periodu lek za snižavanje temperature delovati na centar za drhtanje. Naime, drhtanje je zaista moćan način podizanja telesne temperature i može se dogoditi da prilikom drhtanja zbog osećaja hladnoće kupke telesna temperatura poraste za jedan do dva stepena umesto očekivanog pada! Najbolje je napuniti kadicu vodom čija je temperatura oko 370 C (dva-tri stepena niže od temperature tela) i pustiti da se dete u njoj igra oko 20 minuta i polagano hladi. Trljanje alkoholom se ne preporučuje (naglo hladi površinu kože, krvni sudovi u koži se suze i dalje hlađenje je slabije, jedan deo alkohola prodire u organizam udisanjem alkoholne pare ili kroz kožu). Vrlo je korisno nakon kupanja omotati dete u pelenu ili peškir namočen u vodu sobne temperature (odstajala voda) i to povremeno menjati. Postupak snižavanja temperature ponavljati dokle god je potrebno.

Kako dete treba mnogo više tečnosti, vrlo je važno davati mu čaj, sok ili vodu sobne temperature. Tek potom treba zatražiti lekarsku pomoć.

Kada se treba neodložno javiti lekaru?

Kod starije dece, ako je temperatura viša od 400 C, preporučuje se istoga dana potražiti lekarsku pomoć jer to može biti znak težih bakterijskih infekcija. Groznica (jako drhtanje) u vreme porasta temperature i/ili loše opšte stanje deteta svakako nalažu neodložan odlazak pedijatru. Tokom prevoza do lekara dete ne treba utopljavati.

« Pogledajte ostale aktuelnosti